„Odigrao sam 51 utakmicu za Liverpool ove sezone – ali Jotina smrt me je natjerala da izgubim svaki interes za fudbal”
Konate izgubio oca i Jotu iste sezone — pa odigrao 36 utakmica
Sezona koja se ne mjeri bodovima
Liverpool je završio peti u Premijer ligi. Branilac titule, peto mjesto. Arne Slot dobio otkaz u maju. Na papiru — katastrofa.
Ali iza te katastrofe stoji priča koja nema veze s tabelom.
Ibrahima Konate je ove sezone izgubio prijatelja. Izgubio oca. Govorio javno o depresiji. I odigrao 36 utakmica u ligi, propustio samo jednu. Jedna utakmica — na posebnom odsustvu zbog oca koji je ležao u bolnici.
Treba biti iskren — to nije fudbalska priča. To je priča o čovjeku.
Jota je i dalje dolazio na trening
Kada je Diogo Jota poginuo u saobraćajnoj nesreći 3. jula 2025, zajedno sa bratom Andreom Silvom, fudbal je odjednom izgledao nevažno. Konate je vijest saznao dok je bio u Los Angelesu.
“Čak i danas je teško poverovati. Njegov ormarić je i dalje stajao u svlačionici, i svaki dan kad sam dolazio na trening, on je dolazio sa nama.”
To nije metafora. To je bol koji poznaje svako ko je izgubio nekoga bliskoga. Ormarić ostaje. Navike ostaju. A čovjeka nema.
Dvojica igrača bila su komšije pune dvije sezone — ne samo u svlačionici gdje su im ormarići stajali jedan pored drugog, nego i u životu van terena. Zajedno prolazili kroz uspone i padove klupske sezone. I upravo zato Jota nije mogao jednostavno da nestane iz Konateovog dana.
Otac u bolnici, a niko nije znao
Ali Jotina smrt nije bila jedino što je sručilo na ovog francuskog defanzivca te sezone. Nešto što nikada ranije nije javno rekao — njegov otac Hamady Konate je početkom sezone završio u bolnici. Nedeljama.
“Nisam znao kome da se obratim, pa sam sve držao u sebi.”
I ostao je. Igrao je. A onda je u januaru izgubio i oca.
Zamislite to. Izgubiti cimera i prijatelja u julu. Izgubiti oca u januaru. I između toga igrati fudbal svake nedjelje, pred punim tribinama, dok kamere love svaki izraz lica. Nema tu junačenja — ima samo čovjek koji nije imao drugog izbora nego da nastavi.
Depresija nije slabost — Konate to rekao glasno
I tu je suština cijele ove priče. Konate je rekao nešto što se rijetko čuje od fudbalera. Govorio je otvoreno o depresiji.
“Depresija je lična, duboka. Kada si depresivan, počinje u srcu, ide u mozak i preuzima celo telo.”
Nije to PR potez. Nije to senzacija za medije. Čovjek je jednostavno — slomljen, pa se ponovo skupio. I to zaslužuje poštovanje bez obzira na sve ostalo. Bez obzira na to što napušta Anfield kao slobodan igrač i odlazi u Real Madrid.
Jota kakav je bio — između dva drugara
Postoji jedna sitnica koja crta osmeh na lice čak i sad. Godine 2023, Jota i Konate zajedno su snimili segment za EA FC igru — onaj dio gdje igrači komentarišu svoje rejtinge. Tipična stvar, malo šale, malo zadirkivanja. Konate je tada rekao da svaki put kad Jota ima priliku za gol, svi znaju da će završiti u mreži. “Levom, desnom nogom — svejedno.” Nije to bio kompliment za kameru. Bila je to istina između dvojice drugara koji su jedan drugog gledali svaki dan na treningu.
Andy Robertson je jednom rekao da je Jota bio “najbritanskiji strani igrač” kojeg je ikad upoznao. Zvao ga je Diogo MacJota. Šalio se da ga želi za Škotsku.
Takvi igrači se ne zaboravljaju. Ne zbog golova. Zbog toga što su pravi.
Real Madrid čeka, ali dio ostaje na Anfieldu
Konate odlazi iz Liverpoola kao slobodan igrač. Real Madrid čeka, nova poglavlja, novi izazovi.
Ali dio te sezone — dio te boli — ide sa njim. I ne treba tu ništa lijepo da se zaključi, jer se neke stvari jednostavno ne zaključuju.
Život ide dalje. Nekad na silu.
