Analiza generacije koja je trebalo da zameni Đokovića, Nadala i Federera
ZAŠTO PROPAO PLAN O NOVOJ VELIKOJ TROJCI?. Kada su Novak Đoković, Rafael Nadal i Rodžer Federer pre skoro dve decenije uspostavili potpunu dominaciju nad svetskim tenisom, stručnjaci i navijači verovali su da je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti nova grupa mladih lavova sposobna da preuzme tron. Godinama su se najavljivali naslednici, pravile prognoze i najavljivala nova “Velika trojka” koja je trebalo da nasledi tri najveća giganta u istoriji ove igre. Međutim, istorijski prelazak pretvorio se u jednu od najneobičnijih i najkomplikovanijih priča u sportu. Generacija koja je građena i projektovana da vlada teniskim svetom jednostavno nije uspela da ispuni očekivanja, a smenu generacija na kraju nisu izveli oni od kojih se to najviše očekivalo, već znatno mlađi tandem – Karlos Alkaras i Janik Siner.
Sedmorica igrača obeležila su ovu “tranzicionu generaciju”, a svaki od njih nosi sopstvenu priču o tome zašto do potpune preuzimanja vlasti nikada nije došlo. Daniil Medvedev bio je igrač koji je došao najbliže. Rus je osvojio US Open i stigao do prvog mesta na ATP listi, ali je u čak pet grend slem finala naletao upravo na Nadala, Đokovića i Sinera. Njegovi najbolji igrački dani poklopili su se sa neverovatnom dugovečnošću srpskog i španskog asa, pa ostaje pitanje koliko bi trofeja osvojio da su Đoković i Nadal ranije usporili ritam. Sa druge strane, Aleksander Zverev je godinama nosio etiketu najboljeg igrača bez grend slem titule, sve do 2026. godine kada je konačno probio lede na Rolan Garosu, ali je za to vreme propustio brojne prilike na najvećoj sceni.
Stefanos Cicipas je 2021. godine javno samouvereno izjavio da on, Medvedev i Zverev čine novu “Veliku trojku”, ali se ta prognoza ubrzo raspršila. Dok su Đoković i Nadal nastavili da dele grend slem trofeje, Cicipas je doživeo drastičan pad forme i konstantnosti, ispavši na kraju i iz prvih 80 igrača sveta. Možda najtragičnija jeste sudbina Dominika Tima, prvog igrača rođenog devedesetih koji je podigao grend slem pehar (US Open 2020), ali je teška povreda zglob šake ubrzo potpuno uništila njegovu karijeru i onemogućila ga da nastavi u šampionskom ritmu.
Slične sudbine zadesile su i ostale predvodnike ove generacije. Mateo Beretini je nakon finala Vimbldona 2021. godine upao u seriju teških povreda trbušnih mišića, šake i nogu koje su mu iznova sekle zamah i kontinuitet. Grigor Dimitrov, koji je na početku karijere dobio nadimak “Bebi Federer” zbog izuzetno elegantnog stila igre i jednoručnog bekhenda, bio je sputan ogromnim pritiskom i nerealnim očekivanjima javnosti. Na kraju, Kej Nišikori, prvi azijski teniser koji je igrao grend slem finale još 2014. godine, imao je vrhunski kvalitet i pobede protiv svih članova “Velike trojke”, ali je njegovo telo posustalo pod konstantnim povredama lakta, ramena i kuka.
Kada se podvuče crta, razlozi za neuspeh takozvanog “srednjeg talasa” leže u kombinaciji lošeg tajminga, zdravstvenih problema i neviđene mentalne i fizičke dugovečnosti Novaka Đokovića, Nadala i Federera. Predstavnici ove generacije uspevali su da ostvare pojedinačne velike pobede, osvajaju Masters turnire i prodiru u sam vrh ATP liste, ali niko od njih nije posedovao šampionski kontinuitet i mentalnu čvrstinu neophodnu za višegodišnju dominaciju.
Na kraju, istorija tenisa napisala je potpuno neočekivan scenario. Dugo čačekani prenos vlasti nije izvršila generacija Medvedeva, Zvereva i Cicipasa, već je taj zadatak pripao novim mladim zvezdama – Karlosu Alkarasu i Janiku Sineru. Dok se nekadašnji pretendenti i dalje bore za svoje mesto pod suncem i sakupljaju preostale trofeje, jasno je da je era Đokovića, Nadala i Federera dobila direktne naslednike u momcima koji su preskočili čitavu jednu generaciju teniskih talenata.
