Kako promena vremena utiče na srce i krvne sudove: Reč kardiologa prof. dr Petra Otaševića
Dolazak jeseni i nagle meteorološke oscilacije često sa sobom donose osećaj hroničnog umora, pospanosti i otežanog prilagođavanja organizma. Dok postepene prelaze godišnjih doba telo sa lakoćom podnosi, nagli skokovi ili padovi temperature u kratkom vremenskom periodu predstavljaju ozbiljan izazov za kardiovaskularni sistem.
Nagli pad temperature – Stres i rizik od infarkta
Prema rečima prof. dr Petra Otaševića, upravnika Klinike za kardiologiju Instituta „Dedinje“, problem nastaje kada razlika u temperaturi pređe 20 do 25 stepeni Celzijusa, propraćena naglim promenama atmosferskog pritiska.
U takvim okolnostima organizam nema dovoljno vremena za prirodnu adaptaciju, što naročito ugrožava hronične bolesnike, hipertoničare i pacijente koji su preležali infarkt.
„Naglo zahlađenje predstavlja poseban stres za organizam, naročito za starije osobe, decu i hronične bolesnike čiji su odbrambeni mehanizmi slabiji. Kada je hladno, dolazi do grča i sužavanja krvnih sudova, što direktno utiče na porast krvnog pritiska“, objašnjava dr Otašević.
Usled visokih vrednosti pritiska dolazi do zamora, gušenja, dok se tokom hladnijih perioda znatno češće javljaju akutni koronarni sindrom i moždani udar.
Prepoznajte alarmantne simptome na vreme
Stručnjaci upozoravaju da se posebna pažnja mora obratiti na pojavu bolova u grudnom košu, koji mogu ukazivati na anginu pektoris ili progresiju ka akutnom infarktu miokarda.
Simptomi koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:
- Bol u sredogruđu koji se širi ka levoj ruci, ramenu ili vilici.
- Osećaj stezanja, pečenja ili težine u grudima.
- Trajanje bolnih senzacija duže od nekoliko minuta.
Prilagođavanje terapije i preventivne mere
Zbog promene temperature i sužavanja krvnih sudova, terapija koja je pacijentu odgovarala tokom letnjih meseci često više nije adekvatna. Dr Otašević izričito naglašava da se lekarska terapija nikada ne sme menjati na sopstvenu ruku, već isključivo u konsultaciji sa izabranim lekarom i nakon redovnog praćenja vrednosti krvnog pritiska.
Saveti kardiologa za lakši prelazak u hladniji period:
- Dovoljno sna i odmora kako bi se smanjio nivo stresa u organizmu.
- Redovna umerena fizička aktivnost, poput brzog hoda na svežem vazduhu.
- Pravilna, izbalansirana ishrana uz izbegavanje teške i previše slane hrane.
- Slojevito oblačenje radi lakšeg regulisanja telesne temperature.
