Kardiolozi tvrde da normalan pritisak nije 120 sa 80, već ovaj: Broj koji morate znati, svi smo bili u zabludi!
Godinama živite u uverenju da je 120/80 jedini dokaz da je vaš krvni pritisak idealan i da vam je srce potpuno sigurno. Međutim, kardiolozi upozoravaju da nas ova čuvena cifra često opasno zavarava.
Granica normalnog pritiska nije ista u 30. i u 60. godini života, jer se sa starenjem prirodno menja elastičnost krvnih sudova. Zato lekari procenu prave individualno, prema vašim godinama, a ne po jednom fiksnom broju.
Koliki je normalan pritisak u odnosu na godine?
Ovo su orijentacione prosečne vrednosti koje kardiolozi koriste kao polaznu tačku u ordinaciji:
- 20 do 30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
- 30 do 40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
- 40 do 50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
- 50 do 60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
- Preko 60 godina: do 140/90 mmHg (uz redovnu kontrolu lekara)
Ako vam aparat u pedesetoj godini pokaže 138/88 mmHg, to nije isti alarm kao kada se ta cifra izmeri dvadesetogodišnjaku.
Gde se razilaze Evropa i Amerika?
Američke preporuke hipertenziju prvog stepena vide već na 130-139/80-89 mmHg i tu brzo uključuju lekove. Sa druge strane, evropski kardiolozi na 140/90 pale alarm i traže najpre promenu životnih navika.
“Hipertenzija od 140/90 pa naviše zahteva ozbiljan pristup — i lekovima i korenitom promenom načina života”, objašnjava prof. dr Vesna Stojanov, internista kardiolog.
Tihi problem koji dovodi do šloga
Čak u 95 odsto slučajeva visok pritisak ne daje jasne simptome. Kada se tegobe jave, najčešće su to potiljačna glavobolja, zujanje u ušima, svetlucanje pred očima ili pritisak u grudima. Nelečeni pritisak u čak 72 odsto slučajeva za posledicu ima moždani udar.
Kako sami da izmerite pravu sliku?
Merite pritisak ujutru pre kafe i uveče, sedeći, posle pet minuta mirovanja. Vodite dnevnik merenja nedelju dana i pokažite ga lekaru.
(Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet).
