OD JUNAJTEDA DO DNA: Brendon Vilijams otvoreno o životnim greškama, problemima sa zakonom i teškom putu povratka fudbalu

Moderni fudbal često kreira iluziju savršenih života u kojima mladi talenti preko noći postaju milioneri, uživajući u slavi i glamuru. Međutim, iza kulisa, prebrz ulazak u svet profesionalnog sporta može imati razorne posledice po mentalno zdravlje. Brendon Vilijams (25), bivši levi bek Mančester junajteda, danas predstavlja upravo takav primer – momka koji je dotakao zvezde, a zatim strmoglavo pao na samo dno.

Nekada velika nada engleskog fudbala, igrač koji je dres “Crvenih đavola” obukao na 51 zvaničnoj utakmici, danas pokušava da oživi karijeru nakon niza ozbiljnih životnih grešaka. U iscrpnom i vrlo otvorenom intervjuu za The Athletic, Vilijams je govorio o problemima koji su ga udaljili od terena, uslovnoj zatvorskoj kazni i teškoj borbi sa depresijom.

Eksplozija na Old Trafordu i prebrzo odrastanje

Karijera Brendona Vilijamsa doživela je meteorski uspon tokom sezone 2019/20. Kao tinejdžer, postao je izuzetno važan deo rotacije u ekipi koju je tada predvodio Ole Gunar Solskjer. Njegov borbeni duh, nastup protiv najvećeg rivala Liverpula u Premijer ligi i postizanje debitantskog gola za matični klub, doneli su mu hvalospeve engleske javnosti. Navijači su u njemu videli dugoročno rešenje uz levu aut-liniju.

Međutim, pritisak koji nosi grb Mančester junajteda bio je preveliki. Sa samo 19 godina, Vilijams je odlučio da se iseli iz porodičnog doma, započne samostalan život i, kako danas sa gorčinom priznaje, apsolutno nije bio emotivno ni psihički zreo da se nosi sa slavom, ogromnim novcem i konstantnom pažnjom medija.

„Bio sam previše nezreo. Nisam bio svestan mnogih stvari. Gledajući iz ove perspektive, najveća greška mi je bila ta što se nisam zadržao u porodičnoj kući. Trebalo je da ostanem kod roditelja”, iskren je Vilijams.

Pad u ambis: Problemi sa zakonom i “GTA” iluzija

Nakon početnog bljeska, usledio je strmoglav pad. Promene trenera u Junajtedu, gubitak mesta u startnoj postavi i odlasci na pozajmice (Norič, pa kasnije Ipsvič) drastično su uticali na njegovo samopouzdanje. Frustracije sa terena ubrzo su se prenele na privatni život, što je kulminiralo ozbiljnim problemima sa zakonom.

Prošle godine, Vilijams je osuđen na 14 meseci zatvora uslovno, uz trogodišnju zabranu upravljanja motornim vozilom i obaveznih 180 sati društveno korisnog rada. Kazna je usledila nakon što je priznao krivicu za opasnu vožnju iz 2023. godine, kada je svojim automobilom jurio brzinom od 160 kilometara na čas u zoni gde je ograničenje bilo strogo propisano na 115 km/h.

„To me je nateralo da odrastem i shvatim da je ovo stvarni život, a ne GTA (Grand Theft Auto). Bio je to pravi poziv za buđenje, šamar realnosti koji mi je bio preko potreban”, opisuje Vilijams trenutak otrežnjenja.

Posebno poglavlje njegovog posrnuća odnosilo se na korišćenje azot-suboksida, popularnog “gasa za smejanje”, supstance koja je u međuvremenu klasifikovana kao droga klase C u Velikoj Britaniji zbog štetnih posledica po nervni sistem.

„Sada pogledam sebe iz tog perioda i pomislim: kakva sam budala bio. To nije ono što jedan vrhunski sportista radi, nije ono što fudbaler radi, na kraju krajeva, to nije ono što odrastao čovek radi. Bila je to čista glupost”, naglašava engleski defanzivac.

Gubitak ljubavi prema igri i put oporavka

Tokom pozajmice u Ipsviču 2023. godine, Vilijams je počeo da vodi najtežu bitku – onu sa mentalnim zdravljem. U jednom periodu, kako sam navodi, danima nije imao snage ni volje da ustane iz kreveta. Depresija je uzela maha, a kada je 2024. godine zvanično napustio Mančester junajted posle punih 16 godina provedenih u strukturama kluba, potpuno je izgubio želju za fudbalom.

Psiholog Majkl Farel, kao i bliski prijatelji iz Junajtedove omladinske akademije, odigrali su ključnu ulogu u njegovom izvlačenju iz apatije.

„Nisam želeo više da igram fudbal. Bilo je prokleto teško. Tek početkom ove nove godine u meni se nešto prelomilo i pomislio sam: ‘Nedostaje mi ovo. Spreman sam da se vratim’”, priseća se Vilijams.

“Spreman sam da se popnem na planinu”

Vilijams, koji danas ima 25 godina, trenutno nema klub, ali aktivno radi na povratku. Tokom pripremnog perioda trenirao je sa ekipom Roteram junajteda kako bi održao formu, dok je prošle sezone zbog teške povrede uspeo da upiše samo jedan jedini nastup za Hal Siti.

Svestan je da su godine neigranja i loš imidž ostavili traga, te da poziv iz Premijer lige neće doći preko noći. Ipak, motivacija je konačno prisutna.

„Naučio sam iz svojih grešaka. Preuzimam punu odgovornost za sve što mi se dogodilo. Uvek sebi kažem: sam sam sebe doveo u ovu užasnu situaciju i sam ću se iz nje izvući. Znam da neće biti brz proces i da sledeće godine neću igrati u Premijer ligi. Ali, spreman sam da se popnem na tu planinu i vratim se na vrh”, zaključuje Vilijams.

Njegova priča ostaje snažna opomena fudbalskom sistemu da talentovanim tinejdžerima nije dovoljno obezbediti samo vrhunske uslove za trening i basnoslovne ugovore, već i adekvatnu psihološku podršku kako bi preživeli pritisak koji moderni sport nosi.