Vanja Grbić otvorio dušu: „Otac mi je umirao, a ja sam ponudio svoj život za njegov — Shvatio sam da je to bila greška“

Legendarni srpski odbojkaš i osvajač olimpijskog zlata, Vladimir Vanja Grbić, u emotivnoj ispovesti prisetio se detalja iz detinjstva, strogog patrijarhalnog vaspitanja, kao i najtežih trenutaka u životu kada je ostao bez oca Miloša Grbića, čoveka koji je od njega i brata Nikole stvorio vrhunske sportiste i ljude.

Vojnička disciplina i rad u njivi

Miloš Grbić, nekadašnji odbojkaš i trener, usadio je sinovima radne navike od najranijeg detinjstva u Kleku kod Zrenjanina. Unutar porodice tačno se znao red, a disciplina je bila ključna.

„Nikola i ja smo rasli u vojničkoj atmosferi, tačno se znalo šta se može i do koje granice. Stvaranje radnih navika bilo je esencijalno. Obavezno smo posle škole i ručka s roditeljima išli u baštu. Zagrtali smo krompir, pasulj, išli da kopamo kukuruz u njivi. Otac je postavljao šine i stavljao lokomotivu, ali majka Danica je bila ta koja je ubacivala ugalj u parnu mašinu“, prisetio se Vanja.

Otac je uživao ogromno poštovanje i njegove reči se nikada nisu ponavljale, a svako odlaganje obaveza ili nepotrebno popuštanje zahtevima dece bilo je strano u domaćinstvu Grbića.

Najveća tuga i molitva u crkvi

Kada je Miloš Grbić iznenada preminuo u septembru 2008. godine usled posledica srčanog udara, za Vanju i Nikolu to je bio najteži udarac u životu. Zbog ogromne ljubavi i poštovanja prema ocu, Vanja je u trenucima borbe za njegov život uradio nešto nesvakidašnje.

„Dok mi je otac umirao, otišao sam u crkvu i ponudio svoj život umesto njegovog. Ali, to je bilo egoistično. Tada sam imao dvoje dece, ženu, svoju porodicu i odgovornost. I on prvi bi mi rekao: ‘Jesi li ti normalan?!’. Emocija je bila iskrena, ali nije bila usmerena u pravom smeru“, iskren je proslavljeni odbojkaš.

Gubitak oca označio je i kraj Vanjine igračke karijere, jer je u sezoni 2008/2009. odlučio da definitivo okači patike o klin.

Poruka sa Hilandara i čuvanje tradicije

Duboko duhovno iskustvo i odlazak na Svetu Goru ponovo su vratili mir u Vanjin život. Prilikom posete Hilandaru 2012. godine, osjetio je posebnu povezanost sa pokojnim ocem.

„Ušao sam u treću pripratu koju je knez Lazar napravio 1380. godine. Osetio sam tada kao da mi pokojni otac kaže: ‘Radi, čuvaj tradiciju, budi ktitor, ja te pazim’. Otac je uvek tu sa nama, u svakoj šali, u svakom uspehu i u svemu što radimo“, zaključio je Vanja Grbić.