Ljubavna priča Zoje Begoli i Faruka Begolija: Reči koje je izgovorio nakon njihovog rastanka i danas diraju

Zoja Begoli bila je istaknuta balerina Narodnog pozorišta u Beogradu, umetnica koja je svoj život posvetila plesu, ali i majka koja je učinila sve da svojim sinovima obezbedi što lepše detinjstvo.

Njena životna priča bila je povezana i sa čuvenim glumcem Farukom Begolijem, sa kojim je godinama delila život. Njihova ljubav nije opstala, ali je glumac kasnije govorio o tome koliko mu je taj odnos značio.

Zoja Begoli: Život posvećen baletu

Rođena 19. januara 1949. godine u Beogradu, Zoja Begoli završila je baletsku školu „Lujo Davičo“, a potom se usavršavala na poznatoj Akademiji A. J. Vaganova u nekadašnjem Lenjingradu.

Po povratku u Beograd 1967. godine nastavila je karijeru u Narodnom pozorištu, gde je ostala do završetka igračke i pedagoške karijere.

Pored nastupa na sceni, bavila se i podučavanjem novih generacija baletskih umetnika. Bila je posvećena profesiji i ostavila trag u domaćem baletu.

Brak sa Srđanom Popovićem i porodica

Zoja je sa sportskim novinarom Srđanom Popovićem dobila sinove Relju i Mišu.

Relja je imao svega dve godine kada je izgubio oca, zbog čega je odrastanje bez njega ostavilo dubok trag u njegovom životu.

Kasnije je govorio o tome koliko mu je nedostajalo da upozna oca i koliko je njegova majka bila važna za porodicu.

Uprkos teškim periodima i skromnim uslovima, Zoja se trudila da njeni sinovi imaju sigurnost, ljubav i podršku.

Obećanje koje je Relja dao majci

Relja Popović je u jednom razgovoru ispričao da je još kao dete bio svestan porodičnih finansijskih teškoća.

Sećao se odlazaka na buvljak i trenutaka kada je želeo da ima iste patike kao druga deca. Upravo tada majci je obećao da će jednog dana zaraditi dovoljno novca da kupi stan za sebe i nju.

„Vidi mama, ja ću napraviti novac od kojeg ću kupiti stan sebi i tebi“, prisetio se reper.

Kasnije je govorio i o žaljenju što nije uspeo da ostvari taj plan dok je njegova majka bila živa.

Njegove reči otkrivaju koliko je bio vezan za Zojу i koliko je cenio sve što je učinila za njega i njegovog brata.

Velika ljubav Zoje Begoli i Faruka Begolija

Nakon braka sa Srđanom Popovićem, Zoja se udala za poznatog glumca, scenaristu i pedagoga Faruka Begolija.

Faruk je bio jedno od zapaženih glumačkih imena bivše Jugoslavije. Tokom karijere igrao je u brojnim filmovima i pozorišnim predstavama, sarađujući sa istaknutim autorima tog vremena.

Njegova veza sa Zojom bila je važan deo njegovog privatnog života. Iako se njihov brak završio nakon mnogo godina, glumac nije krio da mu je bilo žao zbog rastanka.

U jednom osvrtu na njihov odnos govorio je o ljubavi, prijateljstvu i vremenu koje su proveli zajedno, naglašavajući koliko mu je ta žena značila.

„Bogat sam tom ljubavlju“

Faruk Begoli je nakon razvoda govorio sa poštovanjem o Zoji i godinama koje su proveli zajedno.

Isticao je da je zahvalan za ljubav i život koji su delili, kao i da su nakon rastanka ostali u prijateljskim odnosima.

Njegove reči pokazivale su da završetak braka ne mora da izbriše značaj zajedničkih godina.

Zoja je zadržala njegovo prezime i nakon razvoda, što je često pominjano u pričama o njihovom odnosu.

Relja je govorio i o glasinama o svom poreklu

Nakon Zojine smrti, u pojedinim medijima pojavile su se tvrdnje da je Faruk Begoli bio Reljin biološki otac.

Relja je takve navode demantovao i rekao da su priče o njegovom poreklu bile netačne.

Naglasio je da ljude ne deli prema nacionalnosti, već prema tome kakvi su kao osobe.

Faruk Begoli preminuo je u Prištini 2007. godine, dok je Zoja preminula deset godina kasnije.

Priča o ljubavi, majčinstvu i uspomenama

Život Zoje Begoli bio je mnogo više od priče o njenim poznatim partnerima. Bila je umetnica, majka i žena koja je u teškim okolnostima nastojala da svojoj porodici pruži stabilnost.

Reljine reči o detinjstvu i obećanju majci pokazuju koliko su njihova povezanost i njena podrška oblikovale njegov život.

A sećanja Faruka Begolija na njihovu ljubav podsećaju da pojedini odnosi, čak i kada se završe, ostaju važan deo čovekove životne priče.